Kada hoću, mogu da...

...uradim sve, a moje želje su uvek usmerene da omogućim SREĆU, mir, zadovoljstvo... I zato sam napravila Fabriku iznenađenja...jedino treba iskreno da poželiš! Razni su vidovi sreće - ako neko trpi bolove svakodnevno treba ga obradovati rešenjem i ne može se iskreno obradovati poklonu kao znakom pažnje, ali će zato takav poklon značiti sve nekome ko je usamljen. Ako je neko depresivan ili prosto koristi svu svoju energiju da pregura dan, jedino iznenađenje će doživeti ako ponovo oseti želju i volju da planira, da učestvuje... i tek onda i može da razmišlja da možda organizuje dragoj osobi žurku iznenađenja. Najveće iznenađenje koje sam doživela se desilo jedne zime, negde blizu granice sa Rumunijom. Posle početna tri tretmana Rekonektivnog isceljivanja na daljinu, jedna ćerka je za svoju majku poželela da joj uradim i Ličnu rekonekciju pa sam sela u auto i otputovala 150km do bake. Kada su mi se prvi put javili to je bilo zbog bakinog šloga i zato što joj je i posle tri godine lečenja cela leva strana bila i dalje oduzeta - nije mogla iz kreveta i još mnogo toga...ZANEMELA SAM kada sam prošla kroz kapiju porodične kuće jer me u dvorištu dočekala baka koja je tada prekinula čišćenje dvorišta da bi me ugostila. Meni dovoljno... Ako sada kažem, nekome ko rad doživljava stresno, da ne mora tako i da može da bude još produktivniji - da li bi bio spreman za iznenađenje!? Da li si ti spreman/na!!?