Počinje nova era lečenja
Počinje nova era lečenja u kojoj klasična medicina više neće biti jedini izbor za pacijenta, poruka je sa sastanka Programskog odbora magazina „Blic žena Alternativna medicina“, čiji će prvi broj biti u prodaji od 21. marta. Stručnjaci su zaključili da će pacijenti u Srbiji najviše dobiti kada alternativna medicina bude integrisana u sistem zdravstvene zaštite građana
Dr Katarina Šavikin, prof. dr Gorana Isailović, prof. dr Marija Glibetić, dr Ivana Božović i prof. dr Vuk Stambolović
Alternativna medicina polako ali sigurno dobija zasluženo mesto u zdravstvenom sistemu Srbije. Otkako je pre pet godina legalizovana, stiče sve veći broj pristalica.
Da će ovaj vid lečenja tek doživeti procvat, složili su i stručnjaci koji su se nedavno okupili u prostorijama naše izdavačke kuće „Ringijer Aksel Špringer“, a povodom prvog broja magazina „Blic žena Alternativna medicina“. Oni će činiti Programski odbor našeg novog izdanja.
Predsednik Programskog odbora je Vuk Stambolović, specijalista socijalne medicine i doajen srpske alternativne medicine, a članovi su dr Vesna Marinković Mićić, akupunkturolog i vlasnica Centra „Vitalis“, dr Mirjana Mićović, pedijatar DZ „Stari grad“ i učitelj reikija, dr Predrag Mugoša, fizijatar, lekar sportske medicine i akupresurolog, dr Katarina Šavikin, naučni savetnik Instituta „Dr Josif Pančić“, prof. dr Gorana Isailović, dermatolog, profesorka Visoke škole strukovnih studija i stručnjak za aromaterapiju, prof. dr Marija Glibetić, mikrobiolog i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za ispitivanje ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja BU, dr Ivana Božović, novinarka RTS-a i urednica emisije „Srbija na vezi – zdravlje“.
Da će ovaj vid lečenja tek doživeti procvat, složili su i stručnjaci koji su se nedavno okupili u prostorijama naše izdavačke kuće „Ringijer Aksel Špringer“, a povodom prvog broja magazina „Blic žena Alternativna medicina“. Oni će činiti Programski odbor našeg novog izdanja.
Predsednik Programskog odbora je Vuk Stambolović, specijalista socijalne medicine i doajen srpske alternativne medicine, a članovi su dr Vesna Marinković Mićić, akupunkturolog i vlasnica Centra „Vitalis“, dr Mirjana Mićović, pedijatar DZ „Stari grad“ i učitelj reikija, dr Predrag Mugoša, fizijatar, lekar sportske medicine i akupresurolog, dr Katarina Šavikin, naučni savetnik Instituta „Dr Josif Pančić“, prof. dr Gorana Isailović, dermatolog, profesorka Visoke škole strukovnih studija i stručnjak za aromaterapiju, prof. dr Marija Glibetić, mikrobiolog i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za ispitivanje ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja BU, dr Ivana Božović, novinarka RTS-a i urednica emisije „Srbija na vezi – zdravlje“.
Dr Mirjana Mićović i dr Predrag Mugoša
Nije hokus-pokus već ozbiljna stvar
Homeopatija, ajurvedina „puls dijagnoza“, kvantna medicina, hiropraktika, fitoterapija, tuina masaža i taj-či samo su neke od priznatih metoda alternativne medicine u Srbiji.
Od kada su se ove metode našle u zakonu, na njih se više ne gleda kao na hokus-pokus veštine i nadrilekarstvo, već kao na novu mogućnost u preventivi i lečenju.
Šta to praktično znači?
Danas svaki pacijent u Srbiji koji smatra da bi alternativa bila bolji izbor za njega od klasične medicine može da ode legalno i bezbedno kod stručnjaka iz ove oblasti koji ima odgovarajuću licencu za rad.
Jedino što će tu uslugu morati da plati jer kod nas alternativa još nije integrisana u zdravstveni sistem kao što je to slučaj u većini razvijenih zemalja. Tamo državno osiguranje pokriva saradnju terapeuta klasične i alternativne medicine, što znači da njihovi pacijenti sa zdravstvenom knjižicom odlaze na akupunkturu, reiki tretman, časove joge...
U Evropskoj uniji, prema istraživanju iz 2011, metode alternativne medicine godišnje koristi od 150 do 200 miliona građana.
Homeopatija, ajurvedina „puls dijagnoza“, kvantna medicina, hiropraktika, fitoterapija, tuina masaža i taj-či samo su neke od priznatih metoda alternativne medicine u Srbiji.
Od kada su se ove metode našle u zakonu, na njih se više ne gleda kao na hokus-pokus veštine i nadrilekarstvo, već kao na novu mogućnost u preventivi i lečenju.
Šta to praktično znači?
Danas svaki pacijent u Srbiji koji smatra da bi alternativa bila bolji izbor za njega od klasične medicine može da ode legalno i bezbedno kod stručnjaka iz ove oblasti koji ima odgovarajuću licencu za rad.
Jedino što će tu uslugu morati da plati jer kod nas alternativa još nije integrisana u zdravstveni sistem kao što je to slučaj u većini razvijenih zemalja. Tamo državno osiguranje pokriva saradnju terapeuta klasične i alternativne medicine, što znači da njihovi pacijenti sa zdravstvenom knjižicom odlaze na akupunkturu, reiki tretman, časove joge...
U Evropskoj uniji, prema istraživanju iz 2011, metode alternativne medicine godišnje koristi od 150 do 200 miliona građana.
Dr Vesna Marinković Mićić
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kineska medicina zauzima prvo mesto po broju pacijenata, drugo mesto pripada homeopatiji, na trećem je fitoterapija, dok je klasična medicina tek četvrta na ovoj listi.
Zasluge za to što su alternativne metode izašle iz ilegale i postale dostupne i našim pacijentima velikim delom pripadaju prof. dr Vuku Stamboloviću, koji s pravom nosi titulu prvoborca u afirmisanju alternativne medicine u Srbiji. On veruje da će se i kod nas uskoro alternativna medicina integrisati u zdravstveni sistem i da ćemo i mi, poput Holanđana, Švajcaraca i Italijana, moći da se lečimo onako kako mislimo da je za nas najbolje.
– Kada se radi o sistemu zdravstvene zaštite, prvo pitanje koje se postavlja u svim zemljama jeste pitanje njegove održivosti. A metode alternativne medicine mogu da doprinesu upravo toj održivosti zato što su delotvorne, neškodljive i jeftine. To je utvrđeno i nizom istraživanja. Pomenuću ovde samo holandsko istraživanje objavljeno 2012. Pregledom 150.000 kartona jednog holandskog zdravstvenog osiguranja, istraživači su ustanovili da su osiguranici čiji su lekari opšte medicine edukovani za neke metode alternativne medicine ređe bili hospitalizovani, ređe su uzimali lekove i imali su nižu stopu smrtnosti – priča Stambolović.
Zasluge za to što su alternativne metode izašle iz ilegale i postale dostupne i našim pacijentima velikim delom pripadaju prof. dr Vuku Stamboloviću, koji s pravom nosi titulu prvoborca u afirmisanju alternativne medicine u Srbiji. On veruje da će se i kod nas uskoro alternativna medicina integrisati u zdravstveni sistem i da ćemo i mi, poput Holanđana, Švajcaraca i Italijana, moći da se lečimo onako kako mislimo da je za nas najbolje.
– Kada se radi o sistemu zdravstvene zaštite, prvo pitanje koje se postavlja u svim zemljama jeste pitanje njegove održivosti. A metode alternativne medicine mogu da doprinesu upravo toj održivosti zato što su delotvorne, neškodljive i jeftine. To je utvrđeno i nizom istraživanja. Pomenuću ovde samo holandsko istraživanje objavljeno 2012. Pregledom 150.000 kartona jednog holandskog zdravstvenog osiguranja, istraživači su ustanovili da su osiguranici čiji su lekari opšte medicine edukovani za neke metode alternativne medicine ređe bili hospitalizovani, ređe su uzimali lekove i imali su nižu stopu smrtnosti – priča Stambolović.
Jelena Milentijević, desno, i Violeta Nedeljković
Korist pacijenta na prvom mestu
Od integrisanja alternativne medicine u zdravstveni sistem najveću korist, smatra naš sagovornik, imali bi pacijenti, ali i zdravstvene ustanove i država.
– Odgovaralo bi, međutim, i onima koji su zbog nekih parcijalnih interesa sada uzdržani ili su protiv te integracije jer bi bilo više sredstava za njihove metode zasnovane na skupim tehnologijama.
Alternativna medicina je u stvari legalizovana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti koji je stupio na snagu krajem 2005. godine. Onda je, pod okriljem Ministarstva zdravlja, radna grupa, u kojoj je pored Vuka Stambolovića bilo još tridesetak lekara, praktičara alternativne medicine, započela 2006. godine rad na pravilniku o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine.
– Pravilnik je stupio na snagu u decembru 2007. Nedugo potom osnovana je i Republička komisija za tradicionalnu medicinu – priča Stambolović.
U početku je, kaže, izgledalo da će biti legalizovane samo četiri metode, takozvana velika četvorka, u koje spadaju akupunktura, homeopatija, fitoterapija i različite strukturalne terapije poput hiroprakse, spinalne manipulacije, osteopatije i drugih sličnih metoda.
– Neke metode su izbačene iz ovog pravilnika (na primer feng šui, hipnoterapija i iris dijagnostika), nekima je dato drugo ime. Na kraju smo postigli kompromis da se prvo sve metode svrstaju u dve grupe, metode dijagnostike i lečenja i metode unapređenja zdravlja, a da se potom slične metode grupišu. To je kasnije dovelo do majorizacije velikih nad malima (na primer akupunktura je potisnula suđok). S druge strane, to je otvorilo put da se slične metode koje su se kod nas kasnije pojavile uključe u već prihvaćene šire kategorije – kaže Stambolović.
Od integrisanja alternativne medicine u zdravstveni sistem najveću korist, smatra naš sagovornik, imali bi pacijenti, ali i zdravstvene ustanove i država.
– Odgovaralo bi, međutim, i onima koji su zbog nekih parcijalnih interesa sada uzdržani ili su protiv te integracije jer bi bilo više sredstava za njihove metode zasnovane na skupim tehnologijama.
Alternativna medicina je u stvari legalizovana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti koji je stupio na snagu krajem 2005. godine. Onda je, pod okriljem Ministarstva zdravlja, radna grupa, u kojoj je pored Vuka Stambolovića bilo još tridesetak lekara, praktičara alternativne medicine, započela 2006. godine rad na pravilniku o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine.
– Pravilnik je stupio na snagu u decembru 2007. Nedugo potom osnovana je i Republička komisija za tradicionalnu medicinu – priča Stambolović.
U početku je, kaže, izgledalo da će biti legalizovane samo četiri metode, takozvana velika četvorka, u koje spadaju akupunktura, homeopatija, fitoterapija i različite strukturalne terapije poput hiroprakse, spinalne manipulacije, osteopatije i drugih sličnih metoda.
– Neke metode su izbačene iz ovog pravilnika (na primer feng šui, hipnoterapija i iris dijagnostika), nekima je dato drugo ime. Na kraju smo postigli kompromis da se prvo sve metode svrstaju u dve grupe, metode dijagnostike i lečenja i metode unapređenja zdravlja, a da se potom slične metode grupišu. To je kasnije dovelo do majorizacije velikih nad malima (na primer akupunktura je potisnula suđok). S druge strane, to je otvorilo put da se slične metode koje su se kod nas kasnije pojavile uključe u već prihvaćene šire kategorije – kaže Stambolović.
Alternativom se bave zdravstveni radnici
Kad je reč o stručnjacima koji mogu da se bave alternativnom medicinom, Srbija je napravila kompromis između modela severne i južne Evrope. Naime, u zemljama južne Evrope metodama alternativne medicine mogu se baviti samo lekari.
U zemljama severne Evrope, međutim, njima se mogu baviti svi koji su završili određenu edukaciju. U Srbiji se pak alternativnom medicinom mogu baviti zdravstveni radnici, a to znači lekari, stomatolozi, farmaceuti, medicinski tehničari i medicinske sestre.
Ministarstvo zdravlja do sada je izdalo 261 dozvolu iz oblasti tradicionalne medicine.
Kad je reč o stručnjacima koji mogu da se bave alternativnom medicinom, Srbija je napravila kompromis između modela severne i južne Evrope. Naime, u zemljama južne Evrope metodama alternativne medicine mogu se baviti samo lekari.
U zemljama severne Evrope, međutim, njima se mogu baviti svi koji su završili određenu edukaciju. U Srbiji se pak alternativnom medicinom mogu baviti zdravstveni radnici, a to znači lekari, stomatolozi, farmaceuti, medicinski tehničari i medicinske sestre.
Ministarstvo zdravlja do sada je izdalo 261 dozvolu iz oblasti tradicionalne medicine.
Proverite ko ima dozvolu za rad
Deo tih dozvola odnosi se na institucije u okviru kojih se ova praksa obavlja.
– I u Srbiji je najpopularnija „velika četvorka“, pa je najveći broj dozvola izdat upravo za te metode. Dozvolu za pružanje usluga alternativne medicine mogu da dobiju sve zdravstvene ustanove koje ispunjavaju predviđene uslove. Do sada su to najčešće bile privatne ordinacije. No, interesovanje postoji i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno u domovima zdravlja. Poznato mi je, na primer, da će na septembarskom kongresu lekara opšte medicine biti i teme iz alternativne medicine, a to je veliki uspeh – navodi naš sagovornik.
On svima koji planiraju da probaju neku od alternativnih metoda lečenja poručuje da se o njima detaljno raspitaju u svom okruženju, kod rođaka, poznanika i prijatelja, da pretraže internet i da pogledaju šta se sve može naći o zdravstvenim problemima koji ih interesuju.
– Jako je važno i da pogledaju sajt Ministarstva zdravlja gde se, u okviru rubrike „Preporučujemo“, pod nazivom „Tradicionalna medicina“ mogu naći osnovni podaci o metodama alternativne medicine koji su kod nas legalizovani.
Deo tih dozvola odnosi se na institucije u okviru kojih se ova praksa obavlja.
– I u Srbiji je najpopularnija „velika četvorka“, pa je najveći broj dozvola izdat upravo za te metode. Dozvolu za pružanje usluga alternativne medicine mogu da dobiju sve zdravstvene ustanove koje ispunjavaju predviđene uslove. Do sada su to najčešće bile privatne ordinacije. No, interesovanje postoji i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno u domovima zdravlja. Poznato mi je, na primer, da će na septembarskom kongresu lekara opšte medicine biti i teme iz alternativne medicine, a to je veliki uspeh – navodi naš sagovornik.
On svima koji planiraju da probaju neku od alternativnih metoda lečenja poručuje da se o njima detaljno raspitaju u svom okruženju, kod rođaka, poznanika i prijatelja, da pretraže internet i da pogledaju šta se sve može naći o zdravstvenim problemima koji ih interesuju.
– Jako je važno i da pogledaju sajt Ministarstva zdravlja gde se, u okviru rubrike „Preporučujemo“, pod nazivom „Tradicionalna medicina“ mogu naći osnovni podaci o metodama alternativne medicine koji su kod nas legalizovani.
Švajcarci znaju šta je za njih boljeDa li možemo alternativnu medicinu da diskvalifikujemo kao nadrilekarstvo danas kada, na primer, znamo da su se 2009. godine na državnom referendumu građani Švajcarske u ogromnoj većini izjasnili za novi član Ustava na osnovu koga se metode alternativne medicine uvode u zdravstveni sistem? Ili ćemo da kažemo da građani zemlje kakva je Švajcarska ne znaju šta rade? Prišivanje raznih epiteta zapravo je etiketiranje kome, gotovo po pravilu, pribegavaju ljudi koji ne poznaju čak ni termine koje koriste, a kamoli alternativnu medicinu i njene mogućnosti, kaže prof. dr Vuk Stambolović, začetnik alternativne medicine u Srbiji.
Коментари
Постави коментар